SerbianEnglish (United Kingdom)

Poreklo šivaće mašine
Ručno šivenje je staro 20 000 godina.
Arheolozi su pronašli igle napravljene od kostiju sa izbušenim okcima koje su tokom zadnjeg ledenog doba bile korišćene za šivenje odeće i obuće od kože i krzna.
Pored kostiju, za izradu igala za šivenje korišćeni su i životinjski rogovi, dok je prvi konac bio pravljen od životinjskih griva.
Prva čelična igla je napravljena u XIV veku.
sivaca_masinaMašine za šivenje nastale su za vreme prve industrijske revolucije u kasnom XVIII i ranom XIX veku. Tada je došlo do najvećih promena u poljoprivredi, proizvodnji i prevozu, što je imalo veliki uticaj na socijalni, ekonomski i kulturni život u Engleskoj, a zatim i u celom svetu.
Industrijska revolucija je započela mehanizacijom tekstilne industrije, usavršavanjem tehnologije dobijanja gvožđa i povećanom potrošnjom uglja.
Prvi patent povezan za mehaničku mašinu za šivenje dat je u Engleskoj, nemačkom emigrantu Carlsu Wiesenthalu 1755.
Njemu je odobren patent za iglu koja bi se koristila u mašini za šivenje, ali u patentu nije  bilo opisa mašine i pitanje je da li je ona uopšte fizički postojala.
Trideset četiri godine kasnije, Englez Thomas Saint je izumeo prvu nefunkcionalnu mašinu za šivenje.
Prvu mašinu za šivenje sa kojom se moglo šiti, izumeo je francuski krojač BarthelemThimonnier 1830. Njemu je francuska vlada odobrila patent za šivacu mašinu koja je bila skoro kompletno napravljena od drveta.
Desetak godina posle dobijanja patenta, Thimonier je otvorio fabriku u kojoj je bilo osamdeset mašina na kojima su bile šivene uniforme za francusku vojsku.
Thimonijer je bio prvi proizvođač i prvi prodavac šivaćih mašina i ujedno i prva osoba koja je otvorila fabriku odeće.
Thimonnier je jedva preživeo požar koji su u njegovoj fabrici podmetnuli gnevni francuski krojači koji su verovali da će uvođenjem mehanizacije u tekstilnu industriju, većina krojača koji su u to doba radili po malim, kućnim radionicama ostati bez posla.
U to burno i nesigurno vreme, pred izbijanje francuske revolucije,Thimonnier nije mogao očekivati pomoć od pariske policije ili vojske, te je emigrirao za Englesku, ponevši sa sobom jedinu mašinu koju je uspeo spasti iz požara. Tamo je,veoma siromašan i umro.
Kao i većina izuma industrijske revolucije, šivaća mašina je delom pozitivno, a delom negativno uticala na svakodnevni život stanovnika.
Upotreba mašina u fabrikama od 1850, unapredila je i ubrzala proizvodnju odeće i obuće. Proizvodnja je iz kuća i malih radionica prebačena u velike fabrike.
Povećan je obim proizvodnje, što je dovelo do smanjivanja cena.
Radnici su izgubili nezavisnost, smanjene su im plate i bili su im otežani uslovi rada.
Nezaposlenost je vrebala na hiljade radnika koje su zamenjivale mašine.

Šivaće mašine- igračke
Kasnih 1800 i ranih 1900, devojčice i mlade devojke su provodile detinjstvo, učeći da šiju. Male mašine koje su one koristile bile su lake za transportovanje, te su ih  koristile su i njihove majke za manje popravke odeće ili tokom putovanja.