SerbianEnglish (United Kingdom)

Od 1550, da bi se konjima olakšala vuča teških vagona, u Nemačkoj su na blatnjave, zemljane puteve bile postavljane drvene šine.
Kada je padala kiša, one su bile veoma klizave i vagoni su zbog toga često ispadali iz šina.
One nisu bile dovoljno čvrste ni dugotrajne jer su čelični točkovi brzo izlizavali mnogo mekše drvo.
1767 u Engleskoj su napravljene prve metalne šine koje su smanjile trenje između točkova i šina i produžile radni vek šina.
Sve do 1776, konji su bili korišćeni za vuču vagona, da bi zatim, širom Evrope, drvene šine i točkove zamenile čelične, tramvajske šine. One su omogućile brzo prebacivanje trupa, pošte i tereta.
Tokom industrijske revolucije, izum parnih mašina ranih 1800, je najviše doprinelo razvoju  železnice. Pojava vozova u ranom XIX veku je imala veliki značaj za naselja u celom svetu.
Na udaljenim, pustim i neneseljenim teritorijama počeli su nicati gradovi, a lakše se stizalo do nekada teško dostupnih, zabačenih sela.
1803, Samuel Homfay je došao na ideju da konje koji su vukli tramvaje zameni vozilima pokretanim na paru, a Ričard Trevičnik je njegovu zamisao ostvario i napravio prvu parnu tramvajsku lokomotivu.   1804, prvoj parnoj lokomotivi za koju je bilo zakačeno pet vagona, s tovarom od 10 tona čelika i 70 putnika, bilo je potrebno dva sata da bi prešla 14 kilometara u dolini Abercinon u Velsu.
Komercijalna proizvodnja vozova- igračaka je počela 1835, posle otvaranja prve železničke linije između Nirnberga i Wortha u Nemačkoj.
Masovna proizvodnja tankog, izvlačenog čelika koja je počela 1850, omogućila je proizvodnju jeftininih igračaka. Na tanko izvučen čelik, nanošen je tanak sloj lima koji je sprečavao njegovo rđanje.
Od  nemačkih firmi koje su koristile ovu vrstu lima u izradi igračaka, najpoznatiji su Bing i Carette iz Nirnberga, Marklin iz Gopingena i Lehmann iz Brandenburga.
S. Guntermann i J. Issmayer su bili prvi nemački proizvođači igračaka koji su svoje lokomotive pokretali uz pomoć satnih mehanizama.
Prvi model voza- igračke koji je bio pokretan na parni pogon pojavio se na tržištu ­1860 i njegova popularnost je rasla tokom narednih dvadeset godina.
Uz ove zabavne igračke veliki broj dece je kroz igru naučilo osnove fizike i inženjerstva.
Prvi minijaturni modeli vozova su bili napravljeni kao sredstvo za promociju pravih vozova i tek kasnije, oni su postali igraka.
Tokom viktorijanskog perioda proizvođeni su vozovi i lokomotive- igračke raznih kategorija.   Najimućnijima su bili nuđeni veoma skupi modeli pokretani na parni pogon, dok su za manje imućne proizvođeni jeftini vozovi koje su deca uz pomoć kanapa vukla za sobom.
Ovi modeli su bili pravljeni u raznim veličinama, oblicima i bojama, a bilo je u ponudi i modela za peni koji su bili napravljeni od olova ili lima. 
Za najstarije modele nisu bile predviđene šine i njih su deca gurala po patosu.
Vozovi su imali veliki uticaj i na industriju igračaka. 
Industrijalizacija  i razvijanje trgovine omogućili su uvođenje novih tehnologija i u proizvodnji igračaka.
Najveći broj modela je bio  pravljen od savijenog, litografisanog lima.
I pored toga što su ponuđeni modeli bili grubo obrađeni i neugledni i što srazmere pravih vozova po čijem ugledu su bili pravljeni nisu bile poštovane, oni su imali veliki uspeh.
Vremenom, njihov kvalitet je poboljšan i obogaćen je asortiman. Dečacima kao i njihovim očevima i kolekcionerima (koji su u istoj meri bili zainteresovani za ovu igračku), redovno su bili nuđeni novi modeli železnica i dodatne opreme i dekora.
Najveći deo nemačke proizvodnje igračaka je bio namenjen izvozu za Englesku, Francusku (i njihove kolonije) i Ameriku.
Potražnja za sve realističnijim  i sve lepšim modelima je brzo rasla, tako da su u periodu od 1880 do prvog svetskog rata proizvedeni najoriginalniji i najkompletniji sistemi železnica. 
Do revolucionarnih promena u proizvodnji vozova- igračaka  je došlo1891, kada su osnivači Marklin-a, nemačke firme, do tada uglavnom orijentisane na proizvodnju minijaturnih predmeta i opreme za kuće za lutke, došli na ideju da po istom konceptu po kom je pravljena kuća za lutke, namenjena devojčicama, naprave igračku namenjenu dečacima.
Zamisao je bila da se za dečacima za početak ponudi jednostavan i jeftin komplet železnice koji bi se sastojao od voza, vagona i šina. Deca bi zatim dokuplivala dodatne šine, vagone, vozove kao i dekor koji se nudio u vidu bandera, kuća, drveća...

Tako bi se, vremenom, jeftin, bazni sistem, transfomisao u veoma kompleksan i skup sistem železnica.
Ovaj koncept je proizvođaču i prodavcima osiguravao redovne prihode, jer se komplet mogao u nedogled menjati i uvećavati.
Najveći  engleski uvoznik, a zatim i proizvođač vozova- igračaka je bio W.J. Bassett-Lowke.
Sa željom da  uvozi i prodaje modele vozova adaptiranih za englesko tržište, on se 1900 udružio sa tada najvećim svetskim proizvođačem igračaka, nemačkim Bingom. 
W.J. Bassett-Lowke je zahtevao da modeli koje će komercijalizovati njegova firma budu precizne kopije pravih vozova.
Njegov izbor se pokazao veoma dobrim, pošto su ovi modeli postali veoma omiljeni kod dece.
Kada je 1914 izbio I svetski rat, Nemačka više nije bila u mogućnosti da izvozi igračke, što je ubrzalo otvaranje fabrika po celoj Evropi i omogućilo ubrzani razvoj već postojećih.
Tako je F. Hornby  poznat po igri za konstrukciju Meccano, počeo 1915 u Engleskoj, sa proizvodnjom vozova pokretanih uz pomoć satnih mehanizama.
1925, na tržištu se pojavio i njihov prvi električni voz.
Među najvećim svetskim proizvođačima minijaturnih vozova, samo su američki proizvođači izbegli velike ratne štete. Američka ekonomija je bila u dobrom stanju, tako da je proizvodnja igračaka kao i minijaturnih železnica posle II svetskog rata nastavljena mnogo brže no što je to bio slučaj sa evropskom industrijom igračaka. Kada je konačno proizvodnja u Evropi nastavljena, u Nemačkoj se pojavila firma Fleischman, u Italiji- Rivarossi i Rovex-Triang u Engleskoj.
Dok su za englesko tržište bili proizvođeni vozovi sa razmakom šina 00, u ostalim evropskim zemljama su se proizvodili H0 modeli.
Časopis za kolekcionere je počeo da izlazi 1934 i do 1950, praktično svaki dečak je posedovao voz. U to vreme postojala je velika razlika u kvalitetu između skupljih kompleta pravljenih za kolekcionere i onih jeftinijih, pravljenih za dečiju zabavu.
Tokom pedesetih, voz je bio najpopularnija igračka za dečake i mnogo dečaka je sanjalo da postanu kondukteri vozova.
Kako su vremenom avioni i automobili zamenili železnicu, interesovanje dece za voz- igračku je opadalo. Zatvorene su mnoge, stare i renomirane firme specijalizovane za proizvodnji železnica, dok su malobrojne firme koje su opstale tražile načina da prebrode krizu. Rešenje je nađeno u prebacivanju najvećeg dela proizvodnje u Hong-Kong, Kinu ili istočnu Evropu. To je omogućilo  smanjivanje cena.
Pred kraj XIX i tokom XX veka, u proizvodnju vozova su uvedeni standardi, takozvani "gauge" ili širina šina koja je predstavljala raspon između unutrašnjih ivica šina.
Prve opšteprihvaćene standarde za vozove koji su se kretali po šinama je postavio Marklin u Lajpcigu-Nemačka 1891. Kod Marklina je taj raspon predstavljao razmak meren između sredina spoljnih šina. Do razlike između američkih i evropskih standarda je došlo zbog loše interpretacije načina merenja ovog razmaka.  
Američki proizvođač Lionel je greškom za razmak šina uzeo unutrašnji raspon šina, umesto da je izmerio razmak  između sredina spoljnih šina.
Njegove mere su zatim prihvatili ostali američki proizvođači, što je dovelo do razlike u standardnim dimenzijama evropskih i američkih železnica.
Kod modela železnica, standardizovane su i lokomotive i to po rasporedu i funkciji njihovih točkova. Najpopularniji modeli železnica su pravljeni u sledećim srazmerama :

Tip          Srazmera      Razmak šina
Z               1 :  220             6.5 mm
N              1 :  160               9 mm
H0            1 :    87             16.5 mm
00             1  :    76              19 mm
S               1 :    64               43 mm
0                1 :    48               32 mm 

Tip O je prvobitno predstavljao voz- igračku koji je bio 1/43  od pravog voza- u Engleskoj i 1/45 u Evropi. 
Prvi voz pokretan na baterije nije bio igračka. On je više ličio na banalnu kutiju sa točkovima koja se sama kretala. Ovaj je predmet tj " voz" je imao za cilj da privuče pažnju prolaznika na izloge radnji i na robu koja je bila izložena.
I pored toga što je bio neugledan, ovaj voz je izazivao veliko interesovanje kupaca što je navelo njenog izumitelja da počne sa proizvodnjom sličnih, jednostavnih modela sa ulepšanim dizajnom.

Na slici: Fleischmann voz - Nemačka
FLEISCHMANN_VOZ_NEMACKA
Jean Fleischmann je 1887 u nemačkom gradu Nirnbergu osnovao fabriku igračaka " Fleischmann ".
Tokom 1920 i 1930, Fleischmann je bio najpoznatiji po modelima brodova.
Kada je 1932 zatvorena najveća svetska fabrika igračaka Bing, Fleischmann je otkupio deo njihovih mašina i alatki za proizvodnju modela brodova.
1939, on je otkupio i fabriku Doll & Cie i počeo da proizvodi i minijaturne modele vozova. 
1949, na tržištu se pojavio prvi Fleischmann voz O serije (srazmera 1/45, sa razmakom šina od 32mm).
Na Nirnberškom salonu igračaka 1952, publici je predstavljen i prvi model HO serije koji je bio napravljen u srazmeri 1/78, sa razmakom šina od 16.5mm.
Fabrika Fleischmann je bila fokusirana na proizvodnju modela centralno-evropskih modela železnica, tako da je van ovog područja gde su uglavnom i bili plasirani ovi modeli, firma bila malo poznata.


Joueff - Francuska
Francuski joueff je počeo da proizvodi razne limene i plastične igračke 1944, da bi se kasnije  specijalizovao i posvetio isključivo proizvodnji minijaturnih vozova. To su bili robusni, jeftini i lepi modeli, bez suvišnih detalja. Bili su popularni kod roditelja i što u malim stanovima nisu zauzimali puno mesta.

U poređenju sa ostalim modelima koji su nuđeni u to vreme, ovi vozovi su bili znatno tiši. Asortiman Joueff vozova je bio iz godine u godinu sve veći i dostigao je vrhunac 1970 – 1980, kada je napravljen najveći broj veoma kvalitetnih modela.
Fabrika je zatvorena u decembru 2001.

 

Karl Bub

1851 u Nirembergu, otvorena je" Karl Bub Niremberg" fabrika sa zaštitnim znakom " KBN " ( po inicijalima njenog osnivača i grada u kom je osnovana).
U fabrici su proizvođeni emajlirani, a kasnije i litografisani limeni vozovi kao i druga transportna sredstva.
Prvi vozovi pokretani na satne mehanizme napravljeni u ovoj fabrici, pojavili su se na tržištu 1903 i za njih nisu bile predviđene šine.
Kompozicije proizvedene u tom periodu su se sastojale od lokomotive i sa zadnje strane otvorenog putničkog voza. 
Razmak šina (gauge) ove kompozicije je bio 1 ili " O ".
Dve godine kasnije, Bub je počeo da proizvodi i modele koji su se kretali po šinama.
1914, Karla Bub je počeo sa proizvodnjom električnih vozova.
Karl Bub je bio među prvim proizvođačima koji su izbacili na tržište livenu opremu koja je išla uz minijaturne železnice (železničke stanice, signalizaciju…).
1920 i 1930, KBN igračke su bile prodavane i u Americi posredstvom njihovog ekskluzivnog zastupnika F.A.O.Švarca.
1925, Karl Bub je proizveo i prve parne lokomotive, pravljene po ugledu na nemačke modele železnica iz tog vremena.
Kada su 1932, zbog zaštite domaćeg tržišta značajno povećane engleske uvozne takse, Karl Bub je otvorio novu,” KB-Toy factory”, fabriku u engleskom gradu Aylesbury.
Kada je iste, 1932 zatvorena najveća nemamka fabrika igračaka Bing, Karl Bub je otkupio deo njegovih kalupa i alata.
S obzirom da je u to vreme bilo uobičajeno da proizvođači limenih vozova kopiraju jedni od drugih proizvedene modele, isti su se često mogli razlikovati jedino po utisnutim ili litografisanim zaštitnim znacima.
Tokom depresije u koje je zapala svetska ekonomija, Karl Bub je koristeći u proizvodnji igračaka izuzetno tanke metalne ploče, trošio male količine metala, tako da su cene njegovih igračaka ostale nepromenjene i pored značajnog porasta cena sirovina.
Zahvaljujući takvom načinu proizvodnje, Karl Bub je nastavio sa proizvodnjom i opstao u najtežem periodu, sve do 1966, kada je fabrika bila zatvorena.
2002, nova firma, istog imena, (koja nema ništa zajednimko sa fabrikom osnovanom 1851),  počela je da proizvodi u Kini HO modele vozova.

 


LIMA VOZOVI - Italija
voz_2Osnovana 1946, Lima je bila jedan od proizvođača rezervnih delova za italijansku državnu železnicu. Kada je 1948 državna železnica počela sama da proizvodi rezervne delove, Lima se prilagodila nastalim uslovima i prebacila se na proizvodnju igračaka (brodova, vozova i automobila). U početku su proizvođeni jeftini i jednostavni modeli bez previše detalja, ali se njihov kvalitet vremenom popravljao. Do 1962,  Lima je imala u svom asortimanu francuske, belgijanske, holandske i nemačke modele železnica. Samo deset godina kasnije, Lima je bila jedan od najvećih svetskih proizvođača modela železnica.

Neke od njihovih igračke su prodavane u Americi, Engleskoj i Južnoj Africi.

Posle 1982, Lima je postepeno počela sa proizvodnjom boljih, kvalitetnijih mehanizama i bila je fokusirana na proizvodnju britanskih modela železnica. Lima je bila sposobna da u roku od dve nedelje proizvede model novog modela voza.

voz3 Za razliku od njenog najvećeg konkurenta engleskog Hornby-ja kome je za rentabilnost serije bila  potrebna proizodnja od minimalnih 4,000 komada, Lima je zarađivala i proizvodeći male serije od svega 500 primeraka.
Uz vozove, modelarima se prodavao i dekor kao što su Hellerovi i Fellerovi modeli kuća (slike dole).
Fotografija levo: Cisterna Hornby- Engleska   

 

kuca_za_lutku-spolja

Kuca_za_lutku

                                                                                 Kuće Faller i Kibri- nemačka (dekor uz vozove)