SerbianEnglish (United Kingdom)

Kuca_za_lutkeNemackakraj_19.vekaKuca_za_lutke-Nemacka__1930-taKuca_za_lutke_Nemacka_1950-te
                                     Kuća za lutke iz 1900                                             Nemačka  1950                                                                                  
Prve minijaturne kuće za lutke pravljene su u Nemačkoj,Holandiji i Engleskoj tokom XVII i XVIII veka.
Zbog njihovih malih dimenzija, Englezi su ih nazivali kuće za lutke.
U Holandiji su ih nazivali kuće za vitrine, zato što su bile čuvane u velikim, drvenim, za to namenski pravljenim vitrinama. 
Najstariji modeli ovih kuća bile su verne kopije najraskošnijih bogataških kuća i njihovog kompletnog inventara (kamina, lustera, parketa, keramičkih pločica, nameštaja, kompletnog escajga, zavesa, slika, pasa, mačaka, a u nekim kucama su lica lutaka bila pravljena po ugledu na lica vlasnika kuća i njihove dece...). 
One su bile izuzetno skupe i nisu bile namenjene deci za igranje. 

U to burno doba, u Americi tokom četiri godine ratuju sever i jug.
1840 u Americi se Indijanci proteruju u rezervate.
1849, okončan je američki rat koji je odneo skoro pola miliona žrtava. KUCA_ZA_LUTKE_IZ_1920-TIH_NEMACKA
Španija je zahvaćena revolucijom.
Okončan je rusko-turski rat i 1829 je potpisano primirje.
U Kini se vodi opijumski rat, a Afriku kolonizuju i međusobno dele Engleska, Francuska i Nemačka.
Tek u to doba, u XIX veku, u periodu koji je po engleskoj kraljici Viktoriji (1837-1901) nazvan Viktorijansko doba, deca su dobila mesto u društvu. Ona su do tada smatrana odraslima u malom i radila su prljave, veoma teške i loše plaćene poslove, često čak i veoma štetne po zdravlje.
Može se reći da su se odrasli počeli odnositi prema deci kao prema slabijim i nezrelim tek u ovo doba.
Po odluci kraljice Viktorije od 1840, školovanje je postalo obavezno za svu decu.             
Do viktorijanskog perioda deca su nosila odeću kakvu su nosili i odrasli, samo u manjim veličinama.    

U viktorijansko doba, pojavili su se prvi modeli odeće, krojeni isključivo za decu.
U doba industrijske revolucije, upotreba mašina je omogućila  masovnu proizvonju tekstila, što je dovelo do znatnog snižavanja cena odeće.
Vazduh u velikim gradovima kao što je bio London, postao je zagađeniji i  štetniji za njegove stanovnike no što je do tada bio.
Siromašna deca su živela  u nezdravim i nehigijenskim uslovima posto su najveći deo dana provodila na prljavim ulicama. Od nezdrave vode deca su često bila zaražavana kolerom, a tuberkuloza je odnosila veliki broj neuhranjene dece.
Upravo u ovom periodu, kada se počelo voditi računa o deci, počela je masovna proizvodnja igračaka, a među njima i kuća za lutke.
Kuće su i i daje bile pravljene po ugledu na prave, s tom razlikom, što su pored veoma skupih i većini dece nedostupnih modela bogataških kuća, sada bile pravljene i jeftinije kuće za lutke, rađene po ugledu na kuće srednjeg staleža.
Upotreba parnih mašina u proizvodnji je dovela do naglog pada cena hrane, odeće i obuće, kao i igračaka koje su postale dostupne svoj deci. 
Praktično svaka devojčica je mogla  da ima svoju kuću za lutke.
Vredni i spretni očevi su za svoju decu sami pravili kuće, dok se nameštaj i dekor za njih mogao posebno kupiti i naručiti putem kataloga. 
Počinje masovna prodaja igračaka i otvaraju se brojne prodavnice igračaka. 
Od dekora, pored nameštaja, na lepšim primercima ovih kuća se mogu videti i zastakljeni prozori sa zavesama, kaljave peći, šporeti, tapete, vrata sa bravama koja su se mogla zaključavati,, porcelan, kristal, registar kase, kantari... Bilo je kuća za lutke koje su imale lustere, sa pravim osvetljenjem.U kućama za lutke se moglo naći sve što se moglo kupiti u tom periodu. 


 Kristal_iz_kuce_za_lutke  Kuca_za_lutke_Nemacka_1930-te  kuca_za_lutke-unutranjost
         Kristal iz kuće za lutke              Kuća sa originalnim tapetama, kaljavom peći, zastakljenim prozorim                     

Pravljene su i verne kopije apoteka, pekara, šeširnica i drugih radnji iz tog doba.
Igračke veoma verodostojno prikazuju kako su  izgledale, kako su bile opremljene i kako se živelo u kućama predstavnika srednjeg staleža.
Uz kuće, bile su prodavane i lutke, oblačene po tadašnjoj modi.  
Svaki tehnički napredak u tekstilnoj industriji kao i promena mode, mogli su se pratiti na odeći lutaka. Kako po materijalu od kog su bile pravljene i po načinu njihove izrade, tako i po krojevima odeće.
Na  početku viktorijanskog perioda, sivenje odece je bio spor i dug proces i  odeća je bila skupa, te  se  moda menjala svakih deset godina.
Tehnološki razvoj u proizvodnji i u sredstvima za komunikaciju tokom XIX veka je omogućio je brže promene u modi.
Pronalazak mašine za šivenje i njena industrijska upotreba su omogućili  masovnu proizvodnju jeftine odeće, te se moda počela menjati svake godine.

Na slici: Nameštaj za kuće za lutke (u sredini- plišani nameštaj -Nemačka iz 1950/60,  desno celuloidni nameštaj - Nemačka)

Kuca_za_lutke-namestajPlisani_namestaj_Nemacka_1950-60-teCeluloidni_nametaj_Nemacka

 

 

Ridgway- Plavo-beli porcelan

 

Iz rudnika u centralnoj Persiji, kobalt je vađen od IX veka i najvećim delom izvožen u Kinu.

Veruje se da su stanovnici Srednjeg Istoka već u to doba poznavali tehniku ukrašavanja belog porcelana plavim oksidima kobalta koju su Kinezi usavršili u XIV veku.

Na bakarnu ploču se gravirala željena šara, posle čega se ona zagrevala.

Na nju se zatim nanosio kobalt oksid i preko toga stavljao vlažan papir na koji se preslikavao gravirani motiv. Papir je stavljan na belu porcelansku podlogu na koju se crtež preslikavao i zatim, sušio.

Najpopularniji plavo- beli porcelan proizveden je u Viktorijansko doba (1837-1901).

U kasnom XVIII veku, kineski porcelan sa ručno oslikanim plavim motivima na blistavo beloj podlozi, bio je  skup, lep, atraktivan i veoma tražen među evropskom aristokratijom.

S obzirom da je u to doba, kobalt bio duplo skuplji od zlata, ova vrsta porcelana je bila  dostupna samo imućnim porodicama.

Evropskim proizvoiđačima porcelana je bilo potrebno preko 100 godina da savladaju i usavrše tehniku proizvodnje ove vrste porcelana kao i tehniku njegovog glaziranja.

U Meisenu , gradu koji se nalazio u Istočnoj Nemačkoj, a koji je bio naseljen slavskim stanovništvom,  proizvodnja porcelana je počela1707.

Po “Zakonu o robi” koji je izglasan u Engleskoj 1887, sa ciljem da se domaće tržište zaštiti od jeftinije nemačke robe, proizvođači su bili obavezni da na poleđini svakog proizvedenog porcelanskog predmeta utisnu  logo firme i naznače zemlju porekla.

Mada je efekat bio suprotan od očekivanog , pošto su Englezi rađe kupovali kvalitetniji i jeftiniji nemački porcelan, zakon o obeležavanju porcelana je ostao na snazi.

Pretpostavlja se da je svaki predmet bez takve oznake na poleđini proizveden pre 1887.

Motivi sa evropskog porcelana proizvedenog tokom XVIII veka su  bili preuzimani sa kineskog porcelana.a Među najpopularnijim motivima su bile kineske pagode i baste,vrbe, ljubavnici koji se kriju ili su simbolisani u vidu ptica, pecaroši koji spašavaju ljubavnike…

Do početka XIX veka evropski proizvođači porcelana su usavršili tehniku proizvodnje plavo-belog porcelana, posle čega su se na porcelanu pojavili novi, lakši i svetliji motivi. 

Na engleskom porcelanu su oslikavane prirodne lepote Velsa i Engleske, scene iz Venecije i njeni kanali, gondole i mostovi, kao i motivi iz priča Čarlsa Dikensa kao i  razni cvetni i biljni motivi.

Motivi su bili registrovani i zaštićeni, a bilo je uobičajeno da se menjaju svake godine, tako da se gledanjem u registre, može naći tačo vreme nastanka svakog porcelanskog predmeta proizvedenog posle 1887..