SerbianEnglish (United Kingdom)

Među najlepšim ikada napravljenim lutkama su one koje su napravljene 1900, od celuloida.
Ova materija je potpuno promenila industriju igračaka i lutaka.
Celuloid  je nastao 1869, a bilo je otrebno više decenija istraživanja dok nije usavršena tehnologija koja je omogućila njegovu primenu u industriji, a naročito u proizvodnji lutaka.
Celuloidna_lutka_Minerva_NemackaNemačka je bila prva zemlja koja je upotrebila celuloid u proizvodnji lutaka.  1897, Robert Zeller je patentirao metod uduvavanja tople pare u tanke celuloidne cevi iza kojih su bile postavljeni metalni kalupi u obliku lutkine glave  u koje se utiskivao lik sa kalupa. Taj način izrade je dao tako dobre rezultate, da je proizvodnja lutaka zauzela ceo proizvodni kapacitet fabrike.
Većina japanskih proizvođača celuloidnih lutaka je bila skoncentrisana na proizvodnju malih, jeftinih lutkica, sa likovima iz karnevalskih povorki.
Nekoliko firmi je proizvodilo nešto vrednije primerke celuloidnih lutaka u malim serijama, ali se one po kvalitetu izrade ne mogu uporediti sa francuskim i nemačkim  lutkama. 
Na američkom tržišu igračaka dominirala je Nemačka.  Mada  je celluloid bio poznat od 1869, on dugo nije bio korišćen u proizvodnji lutaka.
Američki proizvođači su tek pred izbijanje I svetskog rata, kada je došlo do bojkotovanja nemačkih proizvoda, iz preke potrebe, počeli proizvoditi igračke od celuloida.
Na slici: Celuloidna lutka Minerva- Nemačka

Šildkrote  – Nemačka
Kada se 1869, na tržištu  pojavio celuloid, bilo je proizvođača lutaka koji su odmah počeli eksperimentisati sa ovom novom materijom u željom da nađu načina da  ovu laganu, a čvrstu materiju upotrebe u industriji igračaka. Celuloidna_lutka_Schildkrote_oko_1910-te
Do 1889, nemačka kompanija Rheinische Gummi i Celluloidwarenfabric je našla tehnologiju proizvodnje kvalitetnijeg celuloida koji se mogao koristiti u proizvodnji igračaka; 
Napravljene su i odgovarajuće mašine i ubrzo zatim, lutke sa znakom kornjače su počele  da se izvoze po celom svetu.
Ovaj je proizvođač kasnije bio poznatiji pod imenom "Schildkrotwerke" ili "Radionica kornjača", što je asociralo na tvrd kornjačin oklop i kvalitet novih celuloidnih lutaka.
Većina najstarijih lutaka su bile krute, sa nepokretnim udovima, od bledog i prilično debelog celuloida.
Posle 1900, lutke su bile pravljene sa pokretnim rukama i nogama.
1903, Šildkrot je napravio prvu celuloidnu lutku sa pokretnim očima.
Njihove glave su bile fiksirane za drvena, kožna ili kompozitna tela.
Posle 1909, "Kramer i Rheinhardt", jedan od najpoznatijih nemačkih proizvođača biskvitnih lutaka, patentirao je karakternu lutku (lutke koje se smeju, plaču, plaze…). 
U poređenju sa celuloidom, biskvit je bio daleko teži i osetljiviji, te je ovaj proizvođač u saradnji sa Šildkrote, počeo proizvoditi biskvitne lutke sa celuloidnim glavama. 
Ranih 1970, fabrika u Manheimu je zatvorena i tokom nekoliko narednih godina Šildkrote lutke su bile pravljene u Perpinjonu u Francuskoj. 
Na slici: Celuloidna lutka Šildkrote – Nemačka, oko 1920.

Bruno Schmidt  
1890 u Waltershausenu u Nemačkoj, Bruno Šmidt i Hugo Geisler su osnovali fabriku lutaka pod imenom "H. Geisler & Co. "
1903, kada je H. Geisler napustio firmu i Bruno Scmidt nastavio Celuloidna_lutka_Bruno_Schmidtsam sa proizvodnjom, ime je promenjeno u "Bruno Schmidt".
On je u početku proizvodio veoma kvalitetne biskvitne lutke.
On je, kao i većina proizvođača lutaka iz tog vremena, proizvodio samo tela lutaka, dok je glave nabavljao iz fabrika koje su se specijalizovale u njihovoj proizvodnji.
Za svoje lutke, Bruno Scmidt je koristio glave kompanije "Bahr & Proschild".
S obzirom da je svaki proizvođač obeležavao delove koje je proizveo, na ovim lutkama su utisnuta dva žiga.
BPW (W- za Waltershausen, gde je bila fabrika), je bio žig Bruna Schmita, pored kog su ukrsteni mačevi, žig firme "Bahr & Proschild".
Uz ove žigove su utisnuti i brojevi koji označavaju broj kalupa koji su upotrebljeni prilikom izrada.
Kalupi za tela lutaka Bruna Scmidta su četvorocifreni ( 2023, 2025,2154.), dok su brojevi kalupa za glavu trocifreni (500).
1902, gistrovan je patent za lutku sa mehanizmom za šetanje, a 1904, zaštitni znak firme je postalo srce sa inicijalima BSW i uz svaku prodatu lutku iz tog perioda poklanjan je privezak u obliku srca na kome je bio ispisan kraći tekst.
Lutke napravljene posle 1908 imaju utisnuto srce i Nemačka.
Od 1910 proizvode se i rekamiraju biskvitne lutke sa celuloidnim glavama.
Kada je 1917 fabrika koja ga je snabdevala glavama za lutke bankrotirala, Bruno Scmidt je istu otkupio i počeo sam da proizvodi, u početku biskvitne, a kasnije i celuloidne glave za lutke.
Dve godine kasnije, 1919, on je počeo sa proizvodnjom lutaka napravljenih isključivo od celuloida, sa utisnutim znakom serija (S ili G).
Pored toga što je bio daleko lakši i otporniji od biskvita, celuloid je bio otporan na vlagu i mogao se prati. Kako su u to doba izvozne takse bile zaračunavane po težini robe, lake celuloidne lutke su omogućavale veću zaradu njenim izvoznicima, kao i konkurentnije cene na stranom tržištu.
Tokom 1919, u fabrici su proizvođene i manje lutke bez donjih ekstremiteta kao i razne životinje, broševi, privesci i nakit za lutke.