SerbianEnglish (United Kingdom)

 U dečijim grobnicama u starom Egiptu, pronalažene su lutke kojima su se igrala deca 2000 godina p.n.e. Drvena_lutka_rucne_izrade_NemackaNajveći broj sačuvanih primeraka je od drveta, sa oslikanim licima i kosom od glinenih niti ili drvenih perli. 
U grobnicama imućnijih Egipćana, pronalažene su lutke kompletno napravljene od gline.
Lutke su nalažene i u grčkim i rimskim grobnicama.
Po tradiciji, odrasle devojke su lutke sa kojima se vise nisu igrale osvecivale boginjama.  
Majstori su težili da naprave lutke koje, što je mogue više liče na decu.
600 p.n.e. nastale su prve lutke sa pokretnim udovima i odećom koju je bilo moguće skidati. Najveći broj drvenih lutaka su napravili pojedinci, tako da je teško, čak i nemoguće utvrditi njihovu starost i poreklo.
Dok su manje vešti majstori i očevi pravili običnije i banalnije primerke, u radionicama iskusnih i veštih majstora pravljeni su ekskluzivniji modeli.
Do XVIII veka, oblast Thuringija u Nemačkoj, postala je glavni proizvodni centar drvenih igračaka.
Od 1810 počelo se sa proizvodnjom lutaka za peni. One su u početku bile pravljene za nemačko tržište da bi kasnije, kada su postale popularne, bile prodavane po celom svetu.   
Većina engleskih drvenih lutaka je napravljena u vremenu od 1680 do 1800.
Lutke napravljene u Engleskoj tokom XVIII i XIX veka poznate su pod imenom « Lutke Kraljice Ane », što je malo zbunjujuće i istorijski netačno,  s obzirom da je kraljica Ana vladala od 1702 do 1714.
Ove lutke su rezbarili vešti i strpljivi lokalni majstori, farbali im lica i kreirali im odgovarajuću odeću. Najviše je bilo lutaka koje su predstavljale devojčice, mada su relativno retko pravljene i lutke sa likovima dečaka. Jedina razlika između njih je bila u odeći i dužini njihove kose.
Lutke su bile pravljene u tri veličine: 30cm, 38cm i 46cm i bile su prodavane bez odeće. Sa njima se najčeše tako, bez odeće i igralo.
Na bečkoj izložbi 1873, među engleskim eksponatima publici su bile predstavljene i  drvene lutke.
Najstarije drvene lutke su većinom bile pravljene iz jednog dela, od komada drveta koje bi  otac ili majstor malo obradili. Sve je zavisilo od dece i njihove mašte. Neugledno parče drveta prekriveno krpom postajalo je najlepša i najdragocenija lutka od koje se deca nisu razdvajala.
Drveta je bilo u izobilju i praktično je svako mogao napraviti lutku. Skoro svako dete je tokom detinjstva imalo bar jednu ovakvu lutku. Lutka_od_drveta_i_slameOne su bile robusne, a kad bi bile ozbiljnije oštećene, bile su bacane i deci je pravljena nova lutka.
Kasnije, uz lutke su prodavani i razni kostimi i haljine, od najjednostavnijih do najkomplikovanijih.
Lutke nastale do sredine XVIII pravljene su sa daleko više detalja no što je to bio slučaj sa kasnije napravljenim primercima.
Svaka lutka je bila unikatna, sa originalnim licem i staklenim očima.
Bilo je majstora koji su posvećivali pažnju i najsitnijim detaljima, tako da je bilo modela na kojima su individualno rezbareni i prsti na lutkinim nogama. Na pojedinim primercima su bili vidljivi i nokti! Sa izuzetkom nadlaktice koja je bila pravljena od krpe (što je omogućavalo pokretanje udova i oblačenje lutke), kompletna lutka je bila od drveta, obučena u odeću koja je bila u skladu sa modom u vreme njenog nastanka.
Posle sredine XVIII veka, prilikom izrade lutaka, detaljima se poklanjalo sve manje pažnje. Cela lutka uključujući i nadlakticu je bila pravljena od drveta. 
U Aziji su veoma rano proizvođene lutke koje su korišćene prilikom raznih ceremonija i obreda, lutke sa kojima se deca nisu igrala.
Tokom XIX veka, krojači su koristili drvene lutke kao manekene, za prikazivanje odeće koju su nudili  šiti po meri za mušterije. Ove lutke su retko dodirivale dečije ruke.
Sa izuzetkom ruskih Matruški, tokom XX i XXI veka, proizvedeno je veoma malo drvenih lutaka.

Slika 1. Lutka od drveta;  Slika 2. Lutke od drveta i slame