SerbianEnglish (United Kingdom)

Lutke_od_kukuruzovineU prastaro doba, kada se nisu mogle kupiti lepe lutke, devojčice i dečaci, njihovi roditelji ili vešti susedi su ih pravili od materijala koje su mogli naći u neposrednoj blizini njihovih domova.
Veruje se da su prve lutke od kukurzovine napravljene u južnoameričkim plemenima gde je, na meksičkim visoravnima, rastao prvi, divlji kukuruz.
Gajenje kukuruza se oko 1500 p.n.e. raširilo po celom kontinentu, da bi ga španski osvajači zatim preneli u Evropu.
Kako se širilo gajenje kukuruza, ljudi su ga sve više koristili u svakodnevnom životu.
Od osušenih stabljika kukuruza su pravljeni potporni kočići za biljke ili su od njih pravljene štake.
Otpaci su bili loženi ili su umakani u mast, bili korišćeni za potpalu.
Od njih su bile izrađivane i lule, dok je lišće bilo korišćeno za pravljenje lutaka.
Lutke od kukurzovine su bile omiljena igračka devojcica, a odrasli su ih koristili u ritualnim obredima. 
Kosa lutaka se pravila od kukuruzne svile, dok su telo, stopala, ruke i noge bile pravljene od kukuruznog lišća.
Odeća za ove lutke se najčešće pravila dodavanjem novih slojeva kukuruznog lišća ili su lutke bile prekrivane životinjskim krznom ili starim krpama.
Dok su devojčice više pažnje poklanjale ukrašavanju lutkine garderobe: cvećem, raznim trakama ili školjkama i ponekad oslikavale lutkino lice, dečaci su svojim lutkama najčešće dodavali lukove i strele, vesla ili ratničku opremu.
Ove lutke nisu bile pravljene sa namerom da traju.
Kao drvene i kožne lutke, one su vremenom  propadale i bile zamenjivane novim lutkama.
Upravo iz tog razloga, mali je broj sačuvanih i dobro očuvanih, starih primeraka lutaka ove vrste.
Na ovim lutkama se može videti nivo kulture starih plemena, vrsta odeće koja se tada nosila, materijali koji su postojali, kao i oružje koje su upotrebljavali.
Većina ovih lutaka je pravljena bez bez oslikanih očiju, nosa i usta.
U ta davna vremena, dok su očevi po ceo dan pecali, lovili ili pravili sklonište za porodicu, a majke radile u baštama, kuvale i...koliko su stizale, pazile na decu, dešavalo se da se dečaci u potrazi za zalutalom strelom izgube u šumi, a da devojčice zadobiju opekotine približavajući se neoprezno vatri.
Po Legendi o Lutki bez lica, lutka od kukurzovine je bila stvorena da bi pazila na decu dok su ona bila sama.
Legenda kaže da su ove lutke imale oči i da su se mogle kretati. 
Jednog dana, jedna od ovih lutaka je u lokvi vode ugledala svoje lice koje joj se toliko dopalo da nije mogla skinuti pogled sa njega. Lutka je provodila dane gledajući se i diveći se svojoj lepoti.
Umesto da pazi na decu, ona se šetala poljanom i brala cveće kojim je ukrašavala kosu. 
Posle nesreće prouzrokovane lutkinom nepažnjom, sve lutke su bile kažnjene i više im nisu bile pravljene oči.