SerbianEnglish (United Kingdom)

Lutke od tvrde plastike
Reč plastika vodi poreklo od grčke reči plastos koja znači oblikovan.
plasticna_lutkaHemičari su znali za plastiku i koristili su je pre više od 125 godina.
S obzirom da je prirodnih sirovina kao što su drvo, capsule metal, slonovača, guma... bilo u izobilju, nije bilo potrebe za tada daleko skupljim sintetičkim materijama.
Na velikoj međunarodnoj izložbi u Londonu 1862, Alexandar Parkes je publici prikazao prvu proiyvedenu plastiku.
Ovu organsku materiju koju je nazvao Parkesine, on je dobio od celuloze. Zagrejana, ona se mogla lako oblikovati, a ohlađena, ona je taj oblik zadržavala.
Parkes je tvrdio da je novootkrivena materija veoma slična gumi, a da je njena proizvodnja daleko jeftinija. Kako je tvrdio, ona se mogla proizvoditi i kao bezbojna tj providna, a mogla je biti oblikovana na hiljade različitih načina.
U godinama posle II svetskog rata, praktično svaka veća fabrika lutaka je proizvodila lutke od tvrde plastike, nove materije koja je bila usavršavana i upotrebljavana tokom rata u izradi delova za avione.
Najraniji primerci ovih lutaka su bili napravljeni od vinila, poznatijeg pod imenom polivinil hlorid ili PVC i bili su liveni od plastike boje ljudske kože.
Ima i tela lutaka koja su napravljena od polietilena- derivata etilena i bezbojnog, zapaljivog gasa.
One su bile pravljene livenjem u kalupima i zato su na bočnim stranama lutaka-na spojevima, vidljive ivice.
Lutke su bile pravljene iz šest delova: ruke, noge, telo i glava. Šuplja tela i glave su pravljena iz dva dela (prednji i zadnji) koji su zatim lepljeni. Glave, ruke i noge su bile povezivane gumom ili elastičnim kanapom koji su provlačeni kroz lutkino šuplje telo i oni su omogućavali pokretanje tih delova.  
Plastične lutke pravljene po ugledu na bebe su imale livenu kosu, dok su drugi modeli lutaka imali kosu, najčešće od mohera, zalepljenu za glavu.
Manji broj ovih lutaka je imao oslikane oči, dok je većina imala staklene oči koje su se zatvarale kad bi se lutka stavila u ležeći položaj i otvarale se kad bi lutka sedela ili stajala.
Komplikovaniji sistemi za oči su omogućavali pokretanje lutkinih očiju na levu i desnu stranu.
Početkom ranih i sve do sredine pedesetih, plastične lutke su bile reklamirane kao " šetačice"-opremljene mehanizmom koji je, dok su lutkine noge bile pokretane, okretale glavu levo-desno.
S obzirom da su otporne na udarce, vlagu i vodu, daleko je veći broj dobro očuvanih primeraka ove vrste lutaka no osetljivih porcelanskih i biskvitnih lutaka.
Najčešća oštećenja na lutkama od tvrde plastike nastaju na spojevima tj na mestima gde su lepljeni šuplji liveni delovi.
Mada i lutke od tvrde plastike pucaju kada su ispuštene, one su daleko otpornije od lutaka pravljenih od drugih materijala korišćenih u proizvodnji lutaka.
Od 1976, plastika je postala najviše korišćena materija, čiji je pronalazak uvrstan među 100 najvećh pronalazaka XX veka.  
Prve plastične lutke su uglavnom bile pravljene u tri veličine: 35.6cm, 43.2cm i 50.8cm   .
Tokom pedesetih, od tvrde plastike je napravljen i manji broj modnih lutaka koje su bile veoma popularne do kraja šezdesetih.

 

Sindi - Engleska
Sindi je prva, 30 cm visoka, moderna, engleska lutka-tinejdžerka, koju je proizveo Pedigre iz Kenta 1962, po ugledu na američku Barbiku.
Ona je bila jedna od brojnih modnih lutaka iz tog perioda, prodavana pod sloganom: " devojka koju ćes voleti da oblačiš ".
Sindi je imala devojačko telo, a na glavi je imala veliku, plavu, talasastu periku i oslikane trepavice.
Ona je u početku imala cipele sa ravnim đonom i pokretne ruke, noge i vrat.
Bila je obučena u crveno-plavo-beli pulover od žerseja i farmerice, sa belim cipelama od vinila.
Uz lutku je prodavana i gramofonska ploča sa popularnom muzikom iz tog doba, od poznatih Bitlsa.
1965, Sindikin društveni život je obogaćen kada je upoznala zgodnog momka Pola, tako nazvanom po Polu Mekartniju.
1966 Sindi je dobila i malu, nevaljalu sestru Pak.
1968, Sindi je modernizovana. Dobila je prave trepavice, gustu crnu kosu i artikulisani struk.
1975, Pedigre je lansirao na englesko tržište Sindi  balerinu, lutku obučenu u beli dres, bele mrežaste čarape, kratku, roza baletsku suknjicu i roza baletske patike, lutku koja je postala najpopularnija i najprodavanija engleska lutka.
Ova aktivna ballerina je imala 15 artikulisanih delova: glavu i vrat koji su se mogli okretati u svim pravcima, struk, kukove, ramena, zglobove, šake i stopala koji su se mogle savijati.
Njene ruke i noge su bile napravljene od drugačije, savitljivije gumirane plastike, tako da je lutku bilo lakše obući.
Da bi lutka ostala moderna i mladolika, njen izgled je menjan deset puta.
Njena odeća  pravljena od najkvalitatnijih materijala, a bila je šivena  po poslednjoj modi.
Veruje se da je Sindi bila prva engleska igračka koja se pojavila u trideset sekundi dugačkoj TV reklami.
Kada je 1986 Pedigre bankrotirao, prava za proizvodnju ove lutke su prodata američkom proizvođaču igračaka - Hasbro.