SerbianEnglish (United Kingdom)


Veruje se da su prve marionete napravljene oko 2000 p.n.e. u Starom Egiptu ,odakle se umeće pravljenja marioneta prenelo u Grčku i Rim.
U staroegipatskim iskopinama iz 2000 p.n.e, arheolozi su našli zapise koji su pominjali marionete.
kao i marionete napravljene od  slonovače i gline.
Grčki pisac Xenefon je u svojim delima pisao o lutkama koje se manipulišu koncima, a njih pominju i Aristotel, Platon, Plutarh i Herodot.
Postoji evidencija da su Ilijada i Odiseja bili prepričavani u lutkarskom pozorištu, a koristio ih je i poznati matematičar Arhimed.
U Evropi, marionete su služile za zabavu svih slojeva društva.
U Kini, gde su se pojavile znatno ranije, one su uglavnom bile korišćene prilikom religioznih obreda i umesto naroda, one su zabavljale bogove.
MarioneteMarioneta je najčešće kopija ili pojednostavljen lik čoveka, životinje ili bilo koje druge vrste živih bića.
Marionete se sastoje od tri osnovna dela: tela lutke, sistema za upravljanje i velikog broja konaca zakačenih za sistem za upravljanje. Konci omogućuju marionetisti da sa distance upravlja lutkom.
U proizvodnji marioneta najčesće je korišćeno drvo, mada ima i primeraka napravljenih od porcelana, kostiju ili rogova.
U davna vremena marionete nisu služile samo za zabavu, one su bile važan deo svakodnevnog života.
One su bile jedan od glavnih medija preko kog su narodu u zabačenim krajevima prepričavana zbivanja iz prestonice. Osoba koja je donosila ili prenosila loše vesti na ovaj način, čak i samom kralju, nije rizikovala da joj bude odsečena glava.
Da bi se izbeglo kažnjavanje, nije bilo retko da se i među članovima kraljevske porodice loše vesti saopštavaju ovim putem.
Po pismenim zapisima, na kulturnoj sceni Evrope, marionete su se pojavile u XV veku, da bi tokom XVIII veka one dostigle vrhunac popularnosti.
Kralj je imao svoju trupu marionetista, kao što su je imali i kraljica, princ i praktično svaka plemićka porodica.
Putujuće trupe su izvodile predstave na festivalima i prepričavale između ostalog i dvorske spletke, što je zabavljalo narod.
Tokom predstava, glumcima suprotnog pola nije bio dozvoljen ni najmanji fizički kontakt. Nije im bilo dozvoljeno ni da oblače na sceni odeću koja je podsećala na onu koju nose kraljevi ili sveštenici.
Dok je glumcima u ulogama kralja bilo dozvoljeno da stave krunu ili u ulogama sveštenika, samo parče braon tkanine, da bi publika znala koje likove oni predstavljaju, marionete je bilo dozvoljeno oblačiti u kompletnu kraljevsku ili svešteničku odeću.
Marionete su imale daleko lepše kostime od onih koje su oblačili glumci.
S obzirom da su marionete lutke i da su zbog njihovih malih dimenzija teško vidljive publici koja je udaljena od bine nekoliko metara, bilo je dopušteno da se scene sa marionetama izdignu i tako budu više i od kralja, kada je on prisustvovao predstavama .
Lutke koje su predstavljale kralja ili plemstvo su se pojavljivale pred publikom koristeći središni prorez u zavesama. Manje važni likovi ulaze i izlaze sa scene kroz bočne otvore.
Pozitivni likovi su obavezno izlazili i ulazili sa desne, a negativni likovi sa leve strane scene.
Marionete su bile pravljene od specijalnog drveta i u glavu im je bila usađivana prava ljudska kosa.
Na lutkama su bili grubo rezbareni i poni organi koji su zatim bili farbani crvenim mastilom!
Njihovi udovi su bili pažljivo povezivani koncima, a da bi bile zaštićene kad nisu bile korišćene, lutke su umotavane u meke tkanine.
Da bi imale sjaj slonovače, na lice marioneta je nanošena mešavina talka i semenki tamarina.
Među evropskim proizvođačima marioneta, najpoznatiji su češki, italijanski i nemački.
Najkvalitetnije marionete su dobro artikulisane i one su daleko kompleksnije za manipulisanje od jednostavnih modela.
1800 u mnogim evropskim gradovima bilo je popularno izvođenje opera u lutkarskim pozorištima.
Nekoliko veoma starih evropskih lutkarskih pozorišta i dalje daje predstave ove vrste.
Salzburško lutkarsko pozorište još uvek izvodi Mocartove opere.

Pelham marionete
Maja 1947, Bob Pelham je u Engleskoj osnovao firmu Wonkey Toys Ltd i počeo sa radom u maloj radionica u kojoj je proizvodio raznovrsne, artikulisane životinje.
Pinokio_1950-te_MarioneteSve igračke nastale u tom periodu napravljene su isključivo od otpadnog metala i drveta koje je umetnik nalazio u očevoj kući i na obližnjem otpadu.
Umetnik je na samom početku zapao u teškoće, jer je od strane drugog proizvođača bio optužen za kršenje autorskih prava.
To ga je navelo da potpuno promeni asortiman igračaka i da se  posveti isključivo proizvodnji marioneta.

Pošto je dobio pomoć i savet od poznatog marionetiste Jana Brussella, postao je sposoban da sam kreira marionete koje su bile jednostavne za manipulisanje.
Svaka od njegovih lutaka je bila ručno napravljena i farbana, a njihova odeća ručno šivena po ugledu na odeću koja je bila moderna u doba njihovog nastanka. 
U ulici High Street u Marlborugh-u, Bob Pelham je zatim zakupio novu, veću radionicu.
Tek kada su iz njegove radionice izašli prvi primerci lutaka koje nije uspevao da proda, shvatio je da za tom vrstom igračaka nije postojala potražnja. 
Talentovanom i upornom umetniku  se ukazala prilika da lično, u tada poznatoj londoskoj robnoj kući Hamslej demonstrira način manipulisanja marioneta.
Ova pojava u Hamsleju je bila njegova odskočna daska, pošto mu je omogućila da privuče pažnju i interesovanje publike na njegove tvorevine.
Tokom 1950 i 1960, nedeljno je proizvođeno i prodavano na hiljade Pelham marioneta.
Procenjuje se da je u periodu od 1947 do 1987 prodato oko osam moliona Pelham marioneta.


Na slici: Pinokio iz 1950